Slučajno poznajem priličan broj talentovanih crtača, ilustratora i dizajnera. Zbog toga sam još davno zamislio da za rad na korici svake svoje knjige angažujem nekog novog drugara. Multitalentovani Petar “Džej-Bi” Petrović bio je prvi u nizu za Crne cipele.

S obzirom na sadržaj novog romana, nisam morao mnogo da se premišljam koga da odaberem za Kičmu noći.

Damir Šmit je verovatno moj najstariji saradnik. S velikim pauzama, stripove radimo zajedno još od 1989. godine (u prilogu je naš prošlogodišnji pokušaj), koliko smo otprilike i prijatelji. Ne ličimo, ni fizički ni po karakteru, a opet nam prečesto govore da smo “isti”. Dakle, dobro se razumemo.

Za Kičmu sam želeo na jednom mestu: mrak (ali ne depresiju), svedenu žestinu i rokenrol (čak i naznaku bezobraznog merčendajzing potencijala). Naravno, ne treba zaboraviti triviju da je “Kičma noći” starovremeni naziv za Mlečni put. Drugim rečima, želeo sam mnogo toga.

Zamislio sam i dobio Zubati jezik.

U jednoj od prethodnih verzija, na korici je preovladavala ljubičasta, što mi se posebno dopalo, jer ta boja nije prečesto korišćena u Samizdatovom katalogu. Volim i da kažem da je ljubičasta u modi ove sezone (Damir je se setio pre nego što je video omot za Kingov Under the Dome). Elem, “autor ilustracije na korici” je poslednju verziju malo više zarcneo, i tako smo, bar mislim, dobili na ozbiljnosti i neagresivnoj upadljivosti. Na stranu što je, pre i iznad svega, ovo jedna noćna knjiga.

Onda je na red došla Jovana Timotijević, rezident dizajner Samizdata B92, koju pre toga nisam imao zadovoljstvo da upoznam. Ona je imala jednu značajnu i korisnu sugestiju, koju smo Damir i ja gotovo momentalno prihvatili. Onda je ona sve to zapakovala u skladu s mojim lepim željama, i rezultat je pred vama, for better or worse.

Meni se dopada.

Zadah neta by Damir Smit